Eh, sa jedne strane država onemoćala a sa druge obezbeđuje monopole transnacionalnom kapitalu, pa gde je tu logika? I od kada su to Mišković, Beko, i drugi koji su se silno omastili nekakvi TRANSNACIONALNI?
Mi pravi tržišni i preduzetnički kapitalizam u kome se bogati na bazi pokretanja novih ideja i znanja u upravljanju preduzećima uopšte nismo nikada ni iskusili. Imamo jedan tajkunsko-političarski reketizam koji ume da se bogati jedino preko tih monopola i otimačine postojećih resursa, a nikada ništa novo nije u stanju da stvori. A i to postojeće što otmu upropašćuju (jer nemaju pojma kako sa modernim menadžmentom) pa onda ponovo traže pomoć iste te države preko koje su to opljačkali. I sad je taj sistem naravno pukao, pa im je onda zgodno da se kuka na KAPITALIZAM a ne na NjIH.
Zemlja u kojoj ja ako pokrenem usešan biznis moram više da pazim kako da mi ga neko (od političara i tajkuna, naravno) ne otme ili da ga zaštitim od alave birokratije (od opštine pa do državnih tela i agencija) nego kako da ga razvijam, zapošljavam ljude, itd. i ne može bolje da stoji. Vladavina prava i slobodno tržište pre svega, ne treba nasedati da je to puklo jer ga nismo uopšte ni probali. A da sami svoju kuću sredimo Evropa ili ne bi bilo nebitno pitanje, kao što je za Švajcarce.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 18 novembar 2010 09:02
Joviša Vidić
Kada se želi nešto napraviti, stvoriti, kako bi odgovaralo svrsi namene, mora se odabrati i odgovaraući materijal. Ukoliko nisu odabrani provereni materijali, onda dolazi do havarije konstrukcije. Ovo se može primeniti i na društveno-politički sistem. Nije moguće graditi demokratiju sa materijalom proizvedenim u marksističko-lenjinističkim "fabrikama". Nije moguće graditi tržišne odnose: ponude,tražnje, slobodne razmene roba i ideja a sa materijalom proizvedenim u Kardeljevim fabrikama samoupravljanja. Ako je ovo tačno, onda nam, ili vam, dolazi, pre ili kasnije do havarije (sloma) sistema.
Joviša Vidić od Rudina.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 18 novembar 2010 12:10
paja patak
Dobar članak g. Mitrovića (mada se ne slažem baš u svemu)!
@ Joviša Vidić : mislim da ste se približili odgonetanju uzroka neuspeha, ili tačnije rečeno nemogućnosti da se nešto kvalitetno napravi i stvori u sadašnjim uslovima. Kada govorite o društveno-političkom sistemu i “materijalu“, nadam se da pod tim podrazumevate ljude, njihovu psihu i karakteristike. U pravu ste i kada neposrednu krivicu bacate na marksističko-lenjinistički sistem. Međutim, tragično je da to nije sve. Za to je prethodno postojalo plodno tlo. Ne sme se zaboraviti rajinski mentalitet (potuljenost, udvorištvo, zavidljivost, međusobno nepoverenje) formiran i čvrsto ukorenjen tokom vekovne otomanske okupacije. Povrh svega, tu je i “balkanski“ faktor – to sam uvideo na grčkim Jonskim ostrvima, gde nije bilo ni vekovnog osmanlijskog ni decenijskog komunističkog tlačenja – pa ipak... Znam da neki veruju da u korenu leži činjenica da je Balkan bio zaobiđen – i nije proživeo period humanizma, renesanse, verskih reformacija, industrijske revolucije, što i rezultira u vekovnoj zaostalosti u kulturnom i ekonomskom razvoju u odnosu na društva i ljude severozapadne Evrope. U Srbiji još uvek nije došlo do konačnog raskida čak ni sa “tekovinama“ marksizma-lenjinizma; potomci vladajuće klase još uvek diktiraju razvoj događaja, a ispod površine vrebaju rajinski mentalitet i – uslovno rečeno, “balkanizam“. Kada tome dodamo tranzicijske političke i ekonomske prilike, koje su ružna karikatura prvobitnog grabljivog kapitalizma sa lokalnim eksponentima – tajkunima i političko-kulturnim kompradorima, ne treba se čuditi tome što se običan čovek (raja) sa nostalgijom seća „lepog života“ pod Šloserom. To je sada neka vrsta začaranog kruga iz koga će biti vrlo teško da se zemlja i društvo otrgnu i potrajaće, bojim se – ni godinama, ni decenijama, nego mnogo duže. Znam da će me mnogi ogorčeno napasti – ali, živeći dugo na severozapadu Evrope stičeš utisak da to što sam izložio nije predaleko od istine.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 18 novembar 2010 15:14
Mitar Karapandža
BEOGRAD - Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), akademik Nikola Hajdin, ocenio je u intervjuu Tanjug da je najveći napredak ove najviše naučne i umetničke ustanove to što dnevna politička dešavanja ne spadaju u rad Akademije.
Kada se Predsednik SANU u ime Akademije odriče obaveza učešća u „dnevno političkim dešavanjima, jer ne spadaju u rad Akademije“, to je znak koji Akademija upućuje Narodu da je Ona prestala sa radom. Doduše Ona i dalje postoji, ali samo kao Potemkinova sela onima, koji ovaj Narod danas vode u svetliju evropsku budućnost. Na koju intelektualnu strukturu se Srpski Narod može da osloni, kada se krem te strukture javno odriće obaveza da aktivno učestvuje u rešavanju akutnih društvenih problema, u koje je ne svojom krivicom došao. Mora se priznati da smo rajinski disciplinovani da slušamo obrazovanije od sebe, a naša obaveza je, kako je prošlost pokazala, da krvarimo gaće ne bili opstali, i mi i Oni. Ne bi ni opstali da nismo imali polupismene sveštenike uza se, a kasnije one, koji su išli u Evropu da bi obrazovali i sebe i Narod kome su pripadali. I isti ti su sa svojom rajom izvojevala veličanstvene pobede braneći svaki „kamen zemlje Srbije“ , a kasnije su se iz tog malog rajinskog Naroda rađali umovi kojih smo se često odricali. Koliko je 90-tih godina, pod lažnom nadom da menjamo lošiji život za lepšim slobodnijim i bogatijim, intelektualaca bilo aktivno na rušenju svega do tada postignutog, i dobrog i lošeg. A onda ubrzo posle 2000-te godine napuštali svoje političke kolege i Narod, koji im je verovao, jer su uvideli da su izdani i prevareni u svojim nadama. A raja, ko raja jedina je ostavljena na vetrometini „dnevno političkih dešavanja“ gola i bosa, opet predodređena da krvari gaće kada za to dođe vreme. Dok ovaj Narod ima ovakve članove SANU , i političku elitu koja zna kako se vodi sopstveni Narod za tuđu korist, on nema nikakvu perspektivu.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 18 novembar 2010 15:31
Starac Milija
Ne bi se mi mnogo osvrtali na "Šloserovo vreme" da je situacija bila kao u ostalim real-socijalističkim državama. Zašto je bilo bolje kod nas malo se govori kod nas. Ko može da pogleda bilanse Jugoslavije od 1945.g može da zapazi kako su Jugosloveni uvek živeli preko svojih mogućnosti. Kako je to bilo moguće? Prvo su bile reparacije posle 2.sv.rata, pa pomoć UN, a onda prilicna rupa tokom 50-tih. Situacija se menja 60-tih godina kada je omogućeno da "višak radne snage" iz Jugoslavije krene put fabričkih hala u Nemačkoj i ka drugim državama Evrope. Najzad 70-tih godina koje se pamte jelte po dobrom životu, krcate su kreditima koji su stizali iz SAD a koje još nismo odplatili. Šloser je bio bolji jer je bio finansiran u meri zasluga za koje znamo a još više za koje ne znamo. Kako rekoše strani državnici na sahrani onoga koji je nosio ime J.B.T.-a - uradio je Veliko Delo. Kada će ljudi ovde da shvate da smo stalno deo jednog projekta u kome se plima i oseka para kreću van naše kontrole.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 18 novembar 2010 16:12
Beli Orao(Askurđel)
@Joviša Vidić. Joviša imam osećaj da ste se debelo prihvatili asvalta. U jednom drugom listu, a nemoguće je da postoje dvojica Joviša iz Rudina, napadate Mikicu čestitu i radnu ženu kojoj je dosta 160.000 dinara od mleka(pročitajte šta sam Vam odgovorio). Joviša, Vi ste očigledno nešto pomešali ili sam se ja prevario da ste Vi ruralni Užičanin, koji zna jaje i na kantar da izmeri (ovo govorim najdobronamernije u korist Užičana), ili ste toliko mladi da ne pamtite, ili ne čitate.
Ono što je proizvedeno u Kardeljevim fabrikama, po Vama, nije Kardelj izmislio, nego smo mi Srbi imali nekoliko fabrika aviona pre Drugog rata(IK-3 jedan os najboljih pre rata). Znači kao što sam Vam u "Mikicinom listu" rekao, a sada ću da parafraziram, kremen je osnovica srpske indusrtije. O čemu Vi pričate dragi prijatelju? Da li ste Vi čili za IKL i PPT i dr., postulate srpske indistrije. Pa tu su nemački i češki majstori obučavali naše potonje stare najstore, kojih više nema. Kakva bre demokratija? Ponuda i potražnja se bazira na ponudi kvaliteta ili jeftinoće. Ipak kad tad kvalitet pobeđuje.
Što se "Šlosera", a naše nesreće tiče, moramo biti svesni da On nikad nije bio šloser, a to mi je i otac, šampion Jugoslavije u metalostrugarstvu goorio. Reče, sine bre ja sam šampion, a ne znam da sviram klavir, a još manje da se mačujem. Ima tu nešto čudno.
Joviša, prijatelju kada ste zadnji put bili u Rudinama, kada ste zadnji put zasvirali frulu, kada ste zadnji put rekli ovci rrrrj(namerno kažem rekli, jer se i sa životinjama priča. Sa asvaltom se radi.).
O @Paji Patku nemam reči. Čak mi je i Hromi Daba bio simpatičniji od njega.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 18 novembar 2010 18:06
paja patak
@ Beli Orao(Askurđel): Koje argumente imate da suprotstavite onome što sam napisao? Simpatija/antipatija su emocije i njima nema mesta u ovoj prilici. Argumente.... ili makar gledišta dajte.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 18 novembar 2010 19:05
Kako i Zašto
Mi sve prihvatamo zdravo za gotovo i pravimo analizu posledica. Svi mi koji smo radni vek proveli u "realnom sektoru" na svojim leđima smo osetili šta znači reč "Embargo". Po definiciji - Proizvoditi znači transformisati energiju. Kako proizvoditi bez energenata? Radio sam u kompaniji koja je koncipirana i na uvoz i na izvoz. Kako to realizovati bez platnog prometa sa inostranstvom? Nema ozbiljne proizvodnje niti investicije, bez bankarskih garancija. Kako to realizovati sa stranim bankama koje su postale terminatori srpske privrede, sinhronizovano rušeći jednu po jednu kompaniju? Uz sve ovo, imali smo i imamo državu, kao najvećeg parazita i dužnika, koji fingira nekakve multilateralne kompenzacije. Kako opstati kada jedva naplatiš potraživanja, taman toliko da isplatiš platu, ali ti država dan ranije sa računa podigne svoje deo. Za posledicu, umesto radnika dobiješ štrajkače, koje, da apsurd bude veći - podrži lokalna samouprava. I tako u nedogled...
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 18 novembar 2010 22:34
Simić Manojlo
Nije šloser bio bolji ni od koga i ni od čega.
Šloser je od Amerike, kada se ona zaista uvjerila
u njegov raskid sa SSSR-om, dobio 100 milijardi dolara (pa nam je onda šloseraj pričao o 1.Privrednoj reformi 1962. i 2. Privrednoj Reformi
1966.- kako su doznake pristizale).
Kada od šlosera odbijete 100 milijardi dolara,
dobijete brata blizanca Envera Hodžu .
Preporuke:
0
0
10
petak, 19 novembar 2010 01:15
Petar
"Šloser" jeste bio bolji. Nego su naši emigranti malo previše ostrašćeni i zaslepljeni svojom - u njihovom slučaju, osnovanom - mržnjom i frustracijom. Ali to, ako sam ja dobro razumeo, i nije bila tema ovog veoma dobrog i zanimljivog teksta g. Mitrovića. Nije tu u pitanju toliko pohvala "sloseru" koliko kritika ovih posle njega.
Preporuke:
0
0
11
petak, 19 novembar 2010 01:33
Majstorovic
Demokratija je nesto drugo od ovoga sto svi zovete demokratija. Ovo je jedan visestranacki sistem a ne demokratija. Ameri su u ime demokratije hiljadu zlocina pocinili i cinice ih sve dok sami ne dobiju po nosu cemu cu se ja radovati.
Preporuke:
0
0
12
petak, 19 novembar 2010 15:33
Vukadin
Odličan tekst. Potrebno je što više kritičkog preispitivanja onoga što se smatra "jedino logičnim", pa i supremacije sistema u kojem se kaže demokratija, a misli na kapitalizam.
Preporuke:
0
0
13
petak, 19 novembar 2010 21:02
Joviša Vidić
Za Belog orla
Samo Vi dragi prijatelju nastavite da sanjate o virtualnom svetu u kome ste živeli. Vaše zadovoljstvo, Vaše zablude, pa nebih da kvarim. A ono za frulu; Kamo sreće da se u "ruralnim" sredinama čuje božanstveni zvuk frule, pa i u mojim Rudinama, no nema toga zvuka, proterao ga Šloser u fabrike, gde su se sa zvukom struga mešali zvuci pesama o ljubičici beloj. Dok je Šloser svirao klavir, dotle su se podanici takmičili u metalostrugarstvu, a sa sve velikim Sirotanovićima a malim lopatama. Osećam se mladim, bez obzira na godine a bogami se nanizale se. Bio sam dovoljno odrastao da pamtim, kad nas je Šloser "oslobađao" od imetka koji je generacijama stican. Ne bunim se ako mi zamerite što sam 45 godina izgrađivao jednu evropsku kraljevinu, umesto da sam učestvovao na pomenutim takmičeljima. Nije mi odgovarala ta disciplina, bavio sam se inženjerstvom.
Joviša Vidić od Rudina.
.jpg)
Mi pravi tržišni i preduzetnički kapitalizam u kome se bogati na bazi pokretanja novih ideja i znanja u upravljanju preduzećima uopšte nismo nikada ni iskusili. Imamo jedan tajkunsko-političarski reketizam koji ume da se bogati jedino preko tih monopola i otimačine postojećih resursa, a nikada ništa novo nije u stanju da stvori. A i to postojeće što otmu upropašćuju (jer nemaju pojma kako sa modernim menadžmentom) pa onda ponovo traže pomoć iste te države preko koje su to opljačkali. I sad je taj sistem naravno pukao, pa im je onda zgodno da se kuka na KAPITALIZAM a ne na NjIH.
Zemlja u kojoj ja ako pokrenem usešan biznis moram više da pazim kako da mi ga neko (od političara i tajkuna, naravno) ne otme ili da ga zaštitim od alave birokratije (od opštine pa do državnih tela i agencija) nego kako da ga razvijam, zapošljavam ljude, itd. i ne može bolje da stoji. Vladavina prava i slobodno tržište pre svega, ne treba nasedati da je to puklo jer ga nismo uopšte ni probali. A da sami svoju kuću sredimo Evropa ili ne bi bilo nebitno pitanje, kao što je za Švajcarce.
Joviša Vidić od Rudina.
@ Joviša Vidić : mislim da ste se približili odgonetanju uzroka neuspeha, ili tačnije rečeno nemogućnosti da se nešto kvalitetno napravi i stvori u sadašnjim uslovima. Kada govorite o društveno-političkom sistemu i “materijalu“, nadam se da pod tim podrazumevate ljude, njihovu psihu i karakteristike. U pravu ste i kada neposrednu krivicu bacate na marksističko-lenjinistički sistem. Međutim, tragično je da to nije sve. Za to je prethodno postojalo plodno tlo. Ne sme se zaboraviti rajinski mentalitet (potuljenost, udvorištvo, zavidljivost, međusobno nepoverenje) formiran i čvrsto ukorenjen tokom vekovne otomanske okupacije. Povrh svega, tu je i “balkanski“ faktor – to sam uvideo na grčkim Jonskim ostrvima, gde nije bilo ni vekovnog osmanlijskog ni decenijskog komunističkog tlačenja – pa ipak... Znam da neki veruju da u korenu leži činjenica da je Balkan bio zaobiđen – i nije proživeo period humanizma, renesanse, verskih reformacija, industrijske revolucije, što i rezultira u vekovnoj zaostalosti u kulturnom i ekonomskom razvoju u odnosu na društva i ljude severozapadne Evrope. U Srbiji još uvek nije došlo do konačnog raskida čak ni sa “tekovinama“ marksizma-lenjinizma; potomci vladajuće klase još uvek diktiraju razvoj događaja, a ispod površine vrebaju rajinski mentalitet i – uslovno rečeno, “balkanizam“. Kada tome dodamo tranzicijske političke i ekonomske prilike, koje su ružna karikatura prvobitnog grabljivog kapitalizma sa lokalnim eksponentima – tajkunima i političko-kulturnim kompradorima, ne treba se čuditi tome što se običan čovek (raja) sa nostalgijom seća „lepog života“ pod Šloserom. To je sada neka vrsta začaranog kruga iz koga će biti vrlo teško da se zemlja i društvo otrgnu i potrajaće, bojim se – ni godinama, ni decenijama, nego mnogo duže. Znam da će me mnogi ogorčeno napasti – ali, živeći dugo na severozapadu Evrope stičeš utisak da to što sam izložio nije predaleko od istine.
Kada se Predsednik SANU u ime Akademije odriče obaveza učešća u „dnevno političkim dešavanjima, jer ne spadaju u rad Akademije“, to je znak koji Akademija upućuje Narodu da je Ona prestala sa radom. Doduše Ona i dalje postoji, ali samo kao Potemkinova sela onima, koji ovaj Narod danas vode u svetliju evropsku budućnost. Na koju intelektualnu strukturu se Srpski Narod može da osloni, kada se krem te strukture javno odriće obaveza da aktivno učestvuje u rešavanju akutnih društvenih problema, u koje je ne svojom krivicom došao. Mora se priznati da smo rajinski disciplinovani da slušamo obrazovanije od sebe, a naša obaveza je, kako je prošlost pokazala, da krvarimo gaće ne bili opstali, i mi i Oni. Ne bi ni opstali da nismo imali polupismene sveštenike uza se, a kasnije one, koji su išli u Evropu da bi obrazovali i sebe i Narod kome su pripadali. I isti ti su sa svojom rajom izvojevala veličanstvene pobede braneći svaki „kamen zemlje Srbije“ , a kasnije su se iz tog malog rajinskog Naroda rađali umovi kojih smo se često odricali. Koliko je 90-tih godina, pod lažnom nadom da menjamo lošiji život za lepšim slobodnijim i bogatijim, intelektualaca bilo aktivno na rušenju svega do tada postignutog, i dobrog i lošeg. A onda ubrzo posle 2000-te godine napuštali svoje političke kolege i Narod, koji im je verovao, jer su uvideli da su izdani i prevareni u svojim nadama. A raja, ko raja jedina je ostavljena na vetrometini „dnevno političkih dešavanja“ gola i bosa, opet predodređena da krvari gaće kada za to dođe vreme. Dok ovaj Narod ima ovakve članove SANU , i političku elitu koja zna kako se vodi sopstveni Narod za tuđu korist, on nema nikakvu perspektivu.
Ono što je proizvedeno u Kardeljevim fabrikama, po Vama, nije Kardelj izmislio, nego smo mi Srbi imali nekoliko fabrika aviona pre Drugog rata(IK-3 jedan os najboljih pre rata). Znači kao što sam Vam u "Mikicinom listu" rekao, a sada ću da parafraziram, kremen je osnovica srpske indusrtije. O čemu Vi pričate dragi prijatelju? Da li ste Vi čili za IKL i PPT i dr., postulate srpske indistrije. Pa tu su nemački i češki majstori obučavali naše potonje stare najstore, kojih više nema. Kakva bre demokratija? Ponuda i potražnja se bazira na ponudi kvaliteta ili jeftinoće. Ipak kad tad kvalitet pobeđuje.
Što se "Šlosera", a naše nesreće tiče, moramo biti svesni da On nikad nije bio šloser, a to mi je i otac, šampion Jugoslavije u metalostrugarstvu goorio. Reče, sine bre ja sam šampion, a ne znam da sviram klavir, a još manje da se mačujem. Ima tu nešto čudno.
Joviša, prijatelju kada ste zadnji put bili u Rudinama, kada ste zadnji put zasvirali frulu, kada ste zadnji put rekli ovci rrrrj(namerno kažem rekli, jer se i sa životinjama priča. Sa asvaltom se radi.).
O @Paji Patku nemam reči. Čak mi je i Hromi Daba bio simpatičniji od njega.
Šloser je od Amerike, kada se ona zaista uvjerila
u njegov raskid sa SSSR-om, dobio 100 milijardi dolara (pa nam je onda šloseraj pričao o 1.Privrednoj reformi 1962. i 2. Privrednoj Reformi
1966.- kako su doznake pristizale).
Kada od šlosera odbijete 100 milijardi dolara,
dobijete brata blizanca Envera Hodžu .
Samo Vi dragi prijatelju nastavite da sanjate o virtualnom svetu u kome ste živeli. Vaše zadovoljstvo, Vaše zablude, pa nebih da kvarim. A ono za frulu; Kamo sreće da se u "ruralnim" sredinama čuje božanstveni zvuk frule, pa i u mojim Rudinama, no nema toga zvuka, proterao ga Šloser u fabrike, gde su se sa zvukom struga mešali zvuci pesama o ljubičici beloj. Dok je Šloser svirao klavir, dotle su se podanici takmičili u metalostrugarstvu, a sa sve velikim Sirotanovićima a malim lopatama. Osećam se mladim, bez obzira na godine a bogami se nanizale se. Bio sam dovoljno odrastao da pamtim, kad nas je Šloser "oslobađao" od imetka koji je generacijama stican. Ne bunim se ako mi zamerite što sam 45 godina izgrađivao jednu evropsku kraljevinu, umesto da sam učestvovao na pomenutim takmičeljima. Nije mi odgovarala ta disciplina, bavio sam se inženjerstvom.
Joviša Vidić od Rudina.